Svi evropski gradovi koriste imena i slavu znamenitih sunarodnika, a to će početi da čini i naša zemlja. Početkom aprila ispred Muzeja Nikole Tesle krenuće na nesvakidašnje „putovanje“ i vrate se vek unazad.

- Posetićemo Muzeje Nikole Tesle i Nauke i tehnike, stogodišnje kabinete Elektrotehničkog fakulteta i istražiti Beograd iz ugla Nikole Tesle - kaže Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koja je osmislila čitavu turu. - Turistima će govoriti vodič agencije „Magelan“, a ukoliko uspemo da uključimo još dve zemlje, Teslini putevi mogu da postanu sertifikovana evropska ruta, jedna od kulturnih ruta Saveta Evrope. Teslini putevi su uspeli da udruže više od 40 institucija, privrednika i organizacija.

Posetioci će, dakle, u Muzeju Nikole Tesle viditi originalna Teslina dokumenta, fotografije, instrumente i uređaje, lične predmete, pa čak i urnu sa posmrtnim ostacima. Na Elektortehničkom fakultetu u stogodišnjim kabinetima saznati kako je Tesla „pravio gromove“, na koji način je proizvodio bežičnu energiju i loptaste munje i slično. U Starom dvoru je prilikom svoje jedine posete Beogradu 1892. godine, Tesla išao na audijenciju kod kralja Aleksandra. Tura se završava na Studenstkom trgu, na kom se nalazio hotel „Imperijal“, u kom je organizovan svečani ručak za Teslu.

MENI ELEKTRICITET
TURISTI će moći da probaju i ručak „Elektricitet - Mr. Nikola Tesla“ u hotelu „Skver 9“, prema originalnom meniju spremljenom specijalno za Teslu za 150. redovni sastanak Komercijalnog kluba Čikaga. Večera je održana 13. maja 1899. godine u hotelu „Auditorijum“, a meni se čuva u Muzeju Nikole Tesle. Strani turisti moći će da biraju da li žele da kao Tesla spavaju na Studentskom trgu („Skver 9“), u hotelu starom više od veka („Moskva“) ili modernom čija je tema Teslin elektricitet („Mona“).
- Pored toga što je zanimljiva „Tura Nikola Tesla“ je dokaz da smo konačno počeli da cenimo i gostima s ponosom govorimo o znamenitim ljudima - kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda. - Promovisaćemo srpsku prestonicu i praviti zajedničke programe o znamenitim Beograđanima, datumima i legendama. Beograd je u novijoj istoriji 105 puta vodio borbe sa okupatorima i ovde je održano najviše bitaka u Evropi!

Teslina tura se ne završava u prestonici, već se nastavlja u Negotinu, rodnom gradu Đorđa Stanojevića (čoveka koji je osvetlio Beograd), ali i do deset malih, starih hidroelektrana „Elektroprivrede Srbije“, koje i dana danas savršeno rade i pravi su živi muzeji. Tura putevima Nikole Tesle obuhvata i Sremsku Kamenicu, gde se nalazi rodna kuća Teslinog omiljenog pesnika - Muzej Jovana Jovanovića Zmaja, manastir Šišatovac, odakle potiče Teslina ljubav prema golubovima, kao i Idvor i Zavičajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika, prijatelja i „rivala“.

Projekat „Putevima Tesle“ započeo je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, u saradnji sa Muzejom Nikole Tesle i Turističkom organizacijom Srbije, postavljajući osnove rute i istražujući mogućnosti njenog razvoja. Pokrovitelji projekta su „Elektroprivreda Srbije“ i Ministarstvo kulture i informisanja.

JEDAN DAN U BEOGRADU
MANjE je poznata priča o velikom prijateljstvu između Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića, našeg ključnog naučnika na prelazu 19. i 20. veka, astrofizičara, meteorologa, rektora Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujući Stanojeviću Tesla je juna 1892. godine proveo čuveni jedan jedini dan u Beogradu, ali je taj dan ostavio ogroman trag na celokupan industrijski razvoj Srbije.