Vrdnik – Na rudišta, gde se godinama ne čuje zvuk rudničke sirene za početak smene i niko seviše ne pozdravlja rudarskim „srećno”, gde rudarske zgrade izgledaju avetinjski, a rudarska okna su odavno zarasla u korov i zatrpana, danas stižu neki novi „rudari”, entuzijasti koji žele da stare rudnike pretvore u kulturno-turističke i industrijske muzeje. Tim povodom, ovog vikenda, u hotelu „Termal” u Vrdniku sastali su se predstavnici bivših rudnika i nevladinih organizacija iz republika bivše Jugoslavije da se dogovore kako da stare rudnike zajednički pretvore u održive centre za kulturu, turizam, proizvodnju eko-hrane, u industrijske muzeje.

Dobar primer za to im je „Idrija” u Sloveniji, bivši rudnik žive, a još bolji bivši Rudnik mrkog uglja u Labinu, u Istri, koji je pretvoren u kulturni centar, a već je urađen projekt za uređenje „podzemnog grada” na 60.000 kvadratnih metara prostora u napuštenim rudničkim hodnicima i prostorima.

Vrdnik je za okrugli sto o regeneraciji starih rudnika odabran upravo što u ovom mestu još deluje Udruženje rudara „Vrdnik”, mada je ovdašnji rudnik prestao da postoji još šezdesetih godina prošlog veka. Vrdničani žele da uz banjski turizam krenu i u ovaj novi – rudarski. Organizatori ovog skupa, „Balkankult fondacija intereg” iz Krušedola kod Iriga i „Labin art ekspres” iz Labina, uz podršku Evropske kulturne fondacije i Vlade AP Vojvodine, te predstavnici Mojkovca, Idrije, Prijedora, Aleksinačkih rudnika, Vrške čuke, Resavice, Sokobanje, Labina i Vrdnika, dogovorili su se da zajednički krenu u obnovu bivših rudnika, da zajednički nastupaju prema raznim evropskim fondovima. Iskustvo „Labin art ekspresa” govori da se za obnovu i oživljavanje starih rudnika, kao novih centara s održivim razvojem, mogu obezbediti sredstva iz evropskih fondova. Labin je za obnovu jedne hale do sada dobio donacije od milion evra, a 200.000 evra je dobio za izradu projekta „Grad pod zemljom”. Idejni tvorac ovog labinskog projekta Dean Zahtila, danas direktor projekta „Rudnici kulture”, kaže:

– Revitalizacija i pretvaranje starih rudnika u kulturno-turističke i muzejske centre ima ogromnu podršku u Evropi. Ako mi s prostora bivše Jugoslavije budemo radili zajedno, imamo šansu da obezbedimo donacije za obnovu mnogih rudnika, da od njih napravimo centre gde će se ljudi odmarati, organizovati kulturni događaji, proizvoditi eko-hrana, organizovati etno-smotre. Cilj nam je da zajednički, kako smo nekad živeli, obnavljamo rudnik po rudnik.

Predstavnik „Balkankulta” Dimitrije Vujadinović, otvarajući skup u hotelu „Termal” u Vrdniku, naglasio je:

– Svaki rudnički lokalitet, danas napušten i zarastao u korov, ima svoje posebnosti, ali im je zajedničko da su to rudarski objekti koji propadaju, a mogu se lako iskoristiti. Mnogi danas mogu biti pretvoreni u etno i eko-centre, ekološki zdrave sredine, koje evropski turisti rado obilaze i borave u njima, drugi deo može se organizovati kao industrijsko kulturno nasleđe, međutim, države bi ova kulturnoistorijska dobra morale da stave pod zaštitu.

Govoreći o bivšim srpskim rudnicima, Danica Radović, takođe iz „Balkankulta”, inicijatora ovog svejugoslovenskog rudarskog skupa, istakla je da se u Srbiji, počevši od površinskog kopa u Majdanpeku, preko bivšeg rudnika zlata „Bogojev kamen”, Rtnja, Vrdnika, Babušnice, Jelašnice i drugih, uz revitalizaciju može ispričati uzbudljiva turistička priča, koja će goste i na duže vreme dovesti u ove buduće turističke oaze.

Zaključak okruglog stola o regeneraciji starih rudnika bivše Jugoslavije jeste da se hitno urade projekti za revitalizaciju, ubede lokalne samouprave i državni organi da podrže ove projekte, te da se zapuštene atraktivne prirodne rudarske oaze pretvore u prave turističke centre različitih namena. Šansa postoji, primer Labina je najnoviji i najatraktivniji, a predstavnici „Labin art ekspresa” zalažu se za zajednički nastup prema svojim državama, ali i budućim donatorima iz Evrope, koji su veoma spremni da daju donacije za ovakve projekte.

Piše: J. Slatinac