Znate li kako se vozi alaski čamac sa jednim veslom, a kako lovi som na bućku? Šta je najvažnije kad se piše krasnopisom? Kako su se nekada zabavljala deca dok su čuvala svoja stada na planinskim pašnjacima, a zašto smo danas zaboravili stare igre? I šta je to striganje, a šta čvorovanje?

Učenje ovih veština možda nije u scenariju vašeg idealnog odmora, ali budite sigurni da ni mir, tišina i luksuzni hotel nisu ono o čemu vaša deca maštaju. Priprema turističke ponuda za decu možda je i zahtevnija nego za odrasle. Raskoš ih neće zadiviti - njima je pre svega važno da im je na putovanju zanimljivo.

Dečji i omladinski turizam u zaletu je u celom svetu. U Sloveniji je, na primer, dobar deo turističke privrede beleži pad, a ove dve grane od 2011. godine rast od čak 20%.

Zašto je za dečji turizam važno da je i obrazovni, može li sve to manje da košta, šta Srbija može da nauči od zemalja iz regiona i koji su najbolji dečji turistički programi – sve ovo predstavljeno je prošle nedelje u Beogradu, na obeležavanju završetka projekta "Održivi dečiji omladinski turizam u funkciji ruralnog razvoja u Jadransko-jonskom regionu". Ta inicijativa je pokrenuta upravo radi razmene iskustava i primera dobre prakse. Objavljena je i publikacija "Stazama dece i mladih", gde su, osim projekata iz naše zemlje, predstavljeni i oni najbolji iz Hrvatske, Slovenije i Italije.

Od nekih od njih, zaista bi moglo mnogo toga da se nauči. Slovenija je, na primer, dobar model kako država podstiče razvoj školskog dečjeg turizma - njihov sistem škola u prirodi je danas među najrazvijenijim u Evropi.

Kako on funkcioniše?

Slovenački Centar školskih i vanškolskih aktivnosti dobio je na korišćenje nekoliko vojnih objekata u blizini državne granice, kao i nekoliko seoskih škola. Ti objekti su kasnije obnovljeni, kako bi se koristili kao centri za škole u prirodi. Trenutno, Slovenija ima 14 dnevnih centara i 23 doma za višednevni boravak. Sredstva za rad Centra školskih aktivnosti obezbeđuje država, pa je deo cene smeštaja učenika koji plaćaju roditelji veoma pristupačan. Smeštaj, ishrana i program, za pet dana, roditelje tako košta nešto manje od 59 EUR.

U školi u prirodi tako učestvuju sva slovenačka deca, barem dva puta za vreme školovanja, a objekte Centra koriste i osnovci i srednjoškolci.

To je posebno važno jer je školski turizam u svim zemljama čini ogroman deo dečjeg turizma, uprkos tome što su i vanškolske aktivnosti važne, a Slovenci su rešili pitanje novca, koji je najčešće kamen spoticanja. Jer, iako su školskim programima u Srbiji propisane nastave u prirodi, mnoga deca tokom čitavog školovanja nijednom ne dobiju mogućnost da otputuju, jednostavno jer je roditeljima to preskupo.

Osim od Slovenaca, dosta toga možemo da naučimo i od Italijana. Na apeninskom poluostrvu popularne su i veoma razvijene takozvane obrazovne farme, gde se kombinuje seoski turizam (na koji mi računamo) sa obrazovnim turizmom.

Šta Srbija nudi deci

No, da se vratimo na priču sa samog početka. Gde deca iz naše zemlje danas mogu da nauče sve one veštine?

Publikacija "Stazama dece i mladih", izdvojila je kao najinteresantije u našoj zemlji (prvenstveno uzimajući u obzir obrazovnu komponentu), šest primera klastera "Obrazovni turizam" ("Čudesno blago Đerdapa", "Kamp vrednih ruku", "Čarobno selo" u Banji Vrujci, "Obrazovna avantura" u Knjaževcu i na Staroj planini, "Otvorena seoska škola" u Pranjanima i "Šarenilo Banata" u Vršcu i Gudurici), kao i četiri primera individualne prakse (salaš "Katai" u Malom Iđošu, "Kulturalni različak" iz Subotice, "Viminacijum" i etnoselo "Latkovac" kod Aleksandrovca).

Na tim destinacijama kombinuju se različiti modeli - obarzovne farme, centri otkrića i tematski centri.

"Čudesno blago Đerdapa" je odličan primer programa koji doprinosi razvoju lokalne zajednice, odnosno kako je jedna seoska škola postala centar nastave u prirodi.

Šta nudi škrinja "Đerdapskog blaga"? U kladovskom selu Tekija, kapetani i ribari uče decu kako se brod provodi kroz dunavske tesnace, vezivanju mornarskog čvora, vožnji alaskog čamca i pecanju. Osim toga, program predviđa upoznavanje biljnog i životinjskog sveta, ali i kulturno istorijskog nasleđa na području Nacionalnog parka "Đerdap". Deca uče i kako da prave predmete od gline kakve su stvarali stari Rimljani i rukotvorine od drveta.

Aktivnosti se realizuju u tekijskoj osnovnoj školi Svetozar Radić, na lokalnoj plaži, u staroj školi i etnokući Mike Novakovića u Golom Brdu, pored ostataka Trajanovog mosta u okolini Kladova, Muzeju Đerdapa i lokalnom kulturnom centru.

"Čudesno blago Đerdapa" nudi jednodnevne, vikend i sedmodnevne programe, a goste primaju od aprila do oktobra. Posetioci se mogu smestiti u privatnim kućama, u moteli "Tekija", tokom letnjeg raspusta u prostorijama škole, i u hotelu "Đerdap" u Kladovu.

I "Kamp vrednih ruku", u selu Paležnica kod Ljiga, namenjen je osnovcima. Radionice su u skladu sa školskim programom, a deca se uče i starim zanatima. U radionici "Od zrna do pogače" u vodenici saznaju kako se pravi hleb, sa ženama iz Udurženja "Zlatne ruke" sastavljaju jelovnik, pripremaju doručak i večeru. Radionica "Zapisano protinim perom" otkriva tajne krasnopisa, a vredne ruke grade u Paležnici i kućice za ptice, pripremaju kompost, beru lekovito bilje...

Aktivnosti se organizuju u seoskoj školi u Paležnica, kao i u školi u Brankovini, vodenici na reci marici, na livadama i stazama ka Banji Vrujci.

"Kamp vrednih ruku" otvara vrata od juna do septembra. Smeštaj se organizuje u okviru seoske škole u Paležnici, koja je adapitirana i opremljena za boravak dece. Kapacitet je 25 učenika i tri nastavnika.

"Banatsko šarenilo" namenjeno je osnovcima ali i mlađima, odnosno predškolcima. Oni ovde upoznaju Vršac putevima Paje Jovanovića i Sterije Popovića, ali će i pratiti puteve vinograda oko Gudurice. Program je dostupan tokom cele godine, smeštaj je u Domu Crvenog krsta na Vršačkom bregu, koji ima sto ležaja.

Partneri

Nosilac regionalnog projekta razvoja dečijeg i omladinskog obrazovnog turizma je Turistička organizacija Srbije sa partnerima: HF "Eko etno grupa" iz Hrvatske, "Kompas" Novo Mesto iz Slovenije, "GAL Bassa-Padovana" iz Italije, Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Saradnici na projektu su Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, organizacija "Prijatelji dece Srbije", klaster "Obrazovni turizam Srbije" i Dunavski centar za kompetenciju, dok je donator Jadransko-jonska inicijativa.