SRPSKI pravoslavni manastiri jedina su turistička atrakcija koju ne moramo da, kako se sada kaže, „brendiramo“, jer su poznati svuda u svetu i razlog su zbog kojeg našu zemlju posećuju i turisti iz udaljenih zemalja kao što su Japan, Kina, SAD...

A turisti iz Evrope, naročito sa Kipra, iz Grčke, pa i Italije, smatraju da u Srbiji valja obavezno videti srednjovekovne manastire. Takođe, poklonička agencija SPC „Dobročinstvo“ godišnje organizuje 30 programa u okviru kojih nekoliko hiljada naših ljudi poseti pravoslavne svetinje: manastire Žiču, Manasiju, Studenicu, Mileševu i Ostrog. Pa, ako se uzmu u obzir i đačke ekskurzije, koje obavezno posećuju pravoslavne manastire, može se reći da su srpske svetinje jedan od naših najtraženijih „turističkih proizvoda“.

Međutim, dok su domaćim turistima najzanimljiviji Ostrog, Žiča i fruškogorski manastiri, stranci su spremni da plate samo za manastire koji su pod zaštitom Uneska. Poseta svetinjama ove godine beleži povećanje za 20 odsto. Inače, godišnje u svetu oko 200 miliona turista putuje verskim rutama.

- Turistička organizacija Srbije je učestvovala na sajmu verskog turizma u Rimu, ali brošure i mapu naših manastira redovno nosimo na sve sajmove u inostranstvo - kaže Aneta Uskoković, iz TOS. - Strancima su ubedljivo najzanimljiviji manastiri koji su pod zaštitom Uneska, a to su: Sopoćani, Studenica, Gračanica, Pećka patrijaršija... Takođe, kada novinare i strane turoperatore vodimo u promotivne ture obavezno uključimo najmanje i jedan manastir.

JELENA ANŽUJSKA
NAREDNE godine obeležava se 700 godina od smrti Jelene Anžujske, pa će verski turizam biti izuzetno eksponiran, a naročito će biti interesovanja za manastir Gradac. To najavljuju i u nemačkoj agenciji „Bibliše rajzen“, koja organizuje isključivo verska putovanja za stotine hiljada turista. Svake godine su ture u slavu neke druge ličnosti, a odavno dovodi goste u srpske manastire. I zahvaljujući proslavi Milanskog edikta strani turoperateri su doveli mnoge grupe turista u Srbiju, a naši manastiri uključeni su i u kružne balkanske ture. Čak je i jedna agencija iz Istre prodavala ture po srpskim manastirima pod nazivom „Putevi rimskih imperatora“.

Valja reći i da većina turističkih agencija koje dovode strane turiste obavezno u program uključe i srpske manastire. Recimo, turisti iz Hongkonga godinama putem poznate i cenjene švajcarske agencije „Kuoni“ dolaze na kružnu turu po Balkanu (cena 2.500 evra), a pored Dubrovnika i Mostara insistiraju da vide neki manastir u Srbiji.

- Njihov itinerer uključuje obilazak ovčarsko-kablarskih manastira, ali kada su u Beogradu, insistiraju da vide i Hram Svetog Save i Svetu Petku na Kalemegdanu - kaže Tanja Bogdanov, iz „DMC Vekol“. - Određene grupe, koje su se opredelile za drugu rutu, vodili smo do Studenice i tamo su noćili, pa smo se trudili da stignu do povečerja, odnosno do 17 časova. U Studenici je organizovana jutarnja molitva i svi su se uvek ponašali u skladu sa pravilima manastira. U anketama su se izjašnjavali da je Studenica bila najsjajniji dragulj u celom putovanju, jer je manastir pod zaštitom Uneska i važi za jedinstvenu atrakciju u svetu.

„DMC Vekol“ je prošle godine imao 45 ovakvih grupa, a u svakoj je u proseku bilo od 32 do 38 turista.

- Svi aranžmani za strane goste obavezno sadrže razgledanje Beograda i posetu nekog manastira - kaže Bogdanov. - I brojne turiste sa Kipra redovno dovodimo da slave Uskrs u Srbiji, a njihova proslava se jedino razlikuje u tome što oni u ponoć jedu supu od mangulica, koju spremamo u saradnji sa našim ugostiteljima.